Срећа као друштвени задатак - емотивна опсесија савременог човека

Да ли се свакодневно сусрећете са ,,претераном позитивом или такозваним терором среће“? Шта то представља, у којим облицима нам се пласира и како утиче на нашу свакодневницу? Ово су само нека питања на која треба дати одговор.

Сагледајмо реалну ситуацију. Замислите младу студенткињу која прати инфлуенсере на инстаграму. Сви око ње деле фотографије са путовања, насмејана лица, каријеру из снова, савршеног партнера. Иако је она сасвим просечна девојка, са добрим оценама, нормалним студентским бригама и развијеним друштвеним животом, почиње да се осећа неуспешно, неусклађено и недовољно. 

Када се осећа лоше, осећа кривицу што није срећна као сви други. Почиње да се пита: ,,Шта није у реду са мном?”, уместо да призна себи да има лош дан и да је то у реду, она се претвара да је све одлично - чак и пред блиским људима.

На све то налети на објаву лајф коуча који кроз десет слајдова говори ,,да мора бити позитивна, како је све у глави и да је битно само искористити сваки дан максимално и бити продуктиван”. Осећања попут беса, туге, љутње, представљају се као непожељна, јер се испољавање тих емоција приказује као слабост и незрелост. 

То је класичан пример терора среће - када особа има осећај да мора да се претвара да је срећна чак и када није. 

Увод

У данашње време смо преплављени разним саветима о позитивним мислима, исфорсирано расположеним људима и представом о срећном животу, која је заправо лажна.

Друштвене мреже су погодно тле за успостављање психолошких саветa, који могу бити врло нестручни, што може лоше утицати на корисника тих информација.

Овај феномен често води ка друштвеном притиску да морамо стално бити весели и захвални, чак и када нам то није природно стање. Уместо да се прихвате и проживе различите емоције - као што су туга, фрустрација и страх - људи бивају осуђени или етикетирани као негативни ако покажу било шта што одступа од тог наметнутог стандарда.

Ово су само неки од примера истраживања који се односе на утицај друштвених мрежа на ментално здравље:

• Према истраживању у Великој Британији, 41% корисника друштвених мрежа изјавило је да им друштвене мреже стварају прекомеран притисак да успеју, a 17% је забринуто да никад неће бити толико срећни као људи које виде на друштвеним мрежама.
   
•  Студија, спроведенa у Енглеској, показала је да један од пет младих људи (18-24 године) доживљава озбиљан стрес услед конзумирања таквог садржаја, што указује на растућу кризу менталног здравља међу младима.

Шта је заправо ,,терор среће“?

Срећу, као емоцију је тешко, готово немогуће објаснити, јер је то индивидуални доживљај, не постоји једноставна и прецизна дефиниција. 

Терор среће је савремени друштвени феномен који описује притисак да се стално осећамо, изгледамо и понашамо као да смо срећни.

Заснива се на културној норми која ,,срећу” приказује као дужност, а негативне емоције као слабост. Иако корене има у позитивној психологији, која је 1990-их промовисала рад на личном благостању (нпр. Мартин Селигман), у популарној култури ти концепти су често извитоперени у токсични оптимизам.

На друштвеним мрежама најчешће видимо савршене тренутке из живота других — успехе, достигнућа, срећне тренутке, што ствара илузију да је то реалност свих. Али да ли је стварно могуће да један живот чине само такви моменти? Наравно да не. Када нам се континуирано пласира овакав садржај, природно је да се запитамо колико смо ми успешни, срећни или корисни.

Пример је популарни тренд ,,путовања у свету” — где људи објављују савршене слике са егзотичних локација, али ретко кад деле изазове које путовање носи са собом, као што су умор, проблеми са организацијом, непредвиђени трошкови итд.

Још један пример је ,,постигао/ла сам успех” тренд, где се људи на мрежама хвале напретком у каријери, а ретко када истичу периоде сумње или изазове са којима су се суочавали пре него што су успели. Континуирано упоређивање са оваквим представама о животу ствара осећај да ми нисмо довољно добри, што нас води у зачарани круг самооптуживања и сумње.

У којим облицама се пропагира овај наратив?

На мрежама се често оглашавају нестручни људи који деле своје савете неконтролисано и превише генерализујући, дакле свакога ће исто посаветовати иако је свако индивидуа за себе и не постоје универзални савети. 

Примери трендова:

• „Good Vibes Only“ (Само добре вибрације)- овај тренд се често користи као мантра која тврди да треба одбацити све негативне емоције и људе. Међутим, овај савет може довести до гурања негативних осећања под тепих, што на крају може довести до велике емоционалне исцрпљености. Уместо да се људи уче да разумеју и обраде своје негативне емоције, они су подстакнути да их потискују.
   
• „Gratitude Journaling“ (Дневник захвалности) - се односи на писање дневника, као начин да се побољша емоционално стање и осећај среће. Иако је идеја да се фокусирамо на позитивне аспекте живота добра, прекомерно инсистирање на овом процесу може изазвати осећај кривице код људи који не осећају да имају довољно разлога за захвалност, што их може додатно довести до осећаја безвредности.
   
• „You Can Have It All“ (Можеш имати све) - овај тренд тврди да можемо имати савршен живот,каријеру, однос и породицу ако се само потрудимо. Људи се подстичу да теже беспрекорном животу, али често овај идеал не узима у обзир чињеницу да у животу ствари нису тако једноставне. Мисао да неко има савршен живот, а ми то не можемо да достигнемо, може довести до незадовољства.
   
• „Be Your Best Self“ (Буди најбоља верзија себе) - савет који тврди да треба увек бити најбоља верзија себе, без обзира на све. Иако може бити мотивишуће, стални притисак да будемо најбољи може бити исцрпљујући, јер идеал који се поставља често није реалан или одржив у свим аспектима живота.

Уколико мало више обратимо пажњу док читамо такве савете, можемо приметити да је приступ тих аутора често агресиван и непримерен. Поред тога што је штетно, може бити и изузетно опасно по људе који имају проблема са депресијом или сличним стањима, јер се може јавити мисао како такво стање ,,није нормално”, да се никоме то не дешава и како не постоји решење.

Такође, постоје разне књиге модерне психологије које пропагирају исти принцип и вршење притиска над људима да константно нешто морају и како морају бити чак и усиљено срeћни и задовољни. 

Мање вести, више мира?

У времену кад су информације свуда око нас, често се поставља питање – колико тога нам је заиста потребно?

Понекад може да помогне ако направимо дистанцу од извора који нас преоптерећују – друштвених мрежа, непрекидних обавештења, сталне буке. Разговор са неким ко уме да слуша и разуме често уме да буде драгоцен, понекад и довољан да ствари видимо јасније и да се подсетимо шта нам је заиста важно.

Можда поента није у томе да искључимо све, већ да одаберемо шта заслужује нашу пажњу. Да направимо простор за тишину, одмор, и тренутке у којима не морамо да будемо у току. Да дозволимо себи да не будемо доступни свима и у свако време, и да прихватимо да није природно бити стално срећан, продуктиван или информисан.

Понекад је довољно само мало мање буке, обавеза, очекивања – да бисмо осетили мало више мира, присутности и равнотеже.

Ово су само неки од корака који могу помоћи. Не постоји један тачан начин како да се носимо са темпом савременог живота. Свака особа има свој ритам и своје потребе – зато је битно ослушкивати себе у том процесу. 

Оно што је важно јесте да знамо да имамо избор – и да мир понекад почиње управо тим малим, личним изборима.