Шта мислиш која је улога музике код дечијег развоја, и да ли музика и како утиче на наш мозак? Разговарали смо на тему музике и њеног утицаја са Христином Лазаервић Сутон, мастер пијанисткињом, која је студенткиња завршне године Факултета за Специјалну едукацију и рехабилитацију Унверзитета у Београду и наставница клавира, а која је током своје каријере дубоко уверена у моћ музике да подстакне развој мозга и креативност код деце. За њу, музика није само уметност већ и алат који може да трансформише животе.
Музику можемо слушати пасивно или активно, а када је слушамо активно, активира се десна хемисфера мозга. То подстиче креативност и уметнички дух код нас. Као што је Христина приметила кроз свој рад, свирање инструмената не само да побољшава памћење и концентрацију, већ и подстиче размишљање уназад и анализу претходних догађаја.
Бахова музика, као и друга сложена класична музика, може имати значајан утицај на срчани ритам и когнитивне способности. Слушање Бахове музике може успорити срчани ритам и изазвати осећај смирености и опуштености због њене структурне комплексности и унутрашње хармоније. Такође, свирање Бахових дела захтева висок ниво концентрације и моторичке вештине, што може позитивно утицати на развој когнитивних функција.
Код деце, музичко образовање, укључујући упознавање са нотним записима и свирање класичних композиција, може стимулисати развој меморије. Ово је зато што процес учења музике укључује не само памћење нотних записа, већ и развој способности за разумевање сложених структуралних образаца и изражавање емоција кроз музику. Ова врста менталног ангажовања може помоћи у развоју опсега меморије и когнитивних способности код деце.
Христина је у својој пракси имала прилику да потврди какав је утицај музике на децу. Она нам је рекла: „Примећено је да деца изложена различитим жанровима, попут хеви метала, амбијенталне музике или класичне музике, реагују на различите начине. На пример, хеви метал може изазвати стрес код деце, док класична музика може позитивно утицати на њихову концентрацију и мир. Све то опет зависи од тога коју врсту музике су деца навикла да слушају, јер, са друге стране, постоји истраживање које каже да се најбоље осећамо приликом слушања оне врсте музике коју смо слушали у детињству, коју смо слушали када смо се осећали угодно.
Посебно је фасцинантно како музика може утицати на децу са развојним тешкоћама из спектра аутизма. Кроз свој рад, Христина је приметила значајан напредак код својих ученика. Један ученик је проговорио захваљујући музици, док је други побољшао своје координационе и говорне вештине. Музика је показала да може бити кључна у побољшању моторичких функција и концентрације код деце са посебним потребама, што је био случај са њеним ученицима.
Није изненађујуће да музика такође има терапеутски ефекат. Као што је Христина приметила, код деце са поремећајима из спектра аутизма или другим поремећајима, музика може помоћи у успостављању контроле над рукама и фокусом. На пример, коришћење обе руке приликом свирања може побољшати моторичке способности и координацију. Даље, постоје стилизована средства како би деца и тактилно осетила оно што уче, попут дрвених нота, мангетне табле са линијским системом, различите врсте музичких слагалица - које су једна од омиљених активнотси деце са поремећајима из спектра аутизма
Сарадња између родитеља и наставника игра кључну улогу у образовању деце, нарочито када је реч о деци са посебним потребама или развојним тешкоћама. Овај процес укључује више аспеката, укључујући мотивацију, подршку и реална очекивања, како би се деци обезбедиле најбоље шансе за успех.
Родитељи и наставници могу редовно организовати састанке како би размотрили напредак детета. На пример, ако је дете са развојним тешкоћама, родитељи и наставници могу се договорити о специфичним циљевима, као што су побољшање комуникацијских вештина или јачање социјалних интеракција. Наставници могу пружити родитељима савете о томе како да подрже те вештине код куће, а родитељи могу поделити информације о томе како дете напредује у кућном окружењу.
Христина, наставница са искуством у раду са децом са развојним тешкоћама, саветује родитељима да буду свесни интересовања своје деце. На пример, ако дете има интересовање за музику, родитељи могу подстицати овај хоби и у кућним активностима, а наставници могу укључити музичке активности у наставни план како би подржали овај интерес.
Пример реалних очекивања може бити у ситуацији када дете има проблема са читањем. Родитељи могу поставити оствариве циљеве, као што је читање једноставних књига или кратких прича, уместо да очекују да дете одмах постигне ниво читања на којем су његови вршњаци. Наставници могу помоћи родитељима да направе планове за читање код куће и обезбеде ресурсе који су прилагођени нивоу детета.
Позитивно охрабривање је важан део мотивације. Ако дете са посебним потребама напредује у одређеном аспекту, као што је побољшање концентрације током часова, наставници могу обавестити родитеље о напретку, а родитељи могу наградити дете код куће, чиме се ствара позитиван круг охрабрења и подршке.
У сарадњи, родитељи и наставници могу заједно радити на прилагођавању образовних метода. На пример, ако наставник примети да дете има проблема са разумијевањем математичких концепата, родитељи могу код куће користити визуелна помагала или игрице које помажу у учењу, док наставници могу укључити више практичних активности у разреду.
Кроз овакву врсту сарадње, родитељи и наставници могу пружити свестрану подршку деци, осигурати њихов напредак и помоћи им да достигну свој пуни потенцијал.
Музика је универзални језик који је доступан свима. Без обзира на старост или способности, музика може бити корисна за свакога. Кроз свој рад, Христина се нада већој подршци заједнице како би свако дете имало приступ музичком образовању и потребним ресурсима.
Кроз све ово, Христина је доказала да је музика не само уметност већ и средство за развој, терапију и дубоку повезаност са светом око нас. Према њеним речима, музика може променити живот једног детета - нота по нота.
Линк до Јутјуб канала Христининог ученика: https://youtu.be/ZSMmwo5CaWE?feature=shared
Тагови
Прочитај више о чланку: 5 занимљивих чињеница о учењу страних језика
Аутор: Ана Крстић
Област: Култура
Прочитај више о чланку: Андрић на кинеском и одећа Инка – све то има „Адлигат"
Аутор: Ана Крстић
Област: Култура
Прочитај више о чланку: Када се читање догоди на Тик Току - шта остаје од књижевности?
Аутор: Јелена Милојковић
Област: Култура
Производи у корпи
Преглед корпе
Број производа:
0Цена:
0 РСДПДВ:
0 РСДУкупан износ куповине:
0 РСД
Коментари (0)
Да би оставио/ла коментар, мораш имати профил и бити пријављен/a.