Увод

Да ли користите апликацију која је популарнија од Фејсбука и Инстаграма? Најактуелнија платформа у последњих неколико година је ТикТок, популарност је стекла 2020. године као доминатно средство против досаде у карантину. Почела је као место на ком су људи плесали и испуњавали разне изазове, али се невероватно брзо променила у нешто сасвим другачије.

Лично сматрам да ТикТок данас представља доминантно поглавље у маркетингу. Уколико желите да се за вас или за неки конкретан производ чује, то мора бити у неком видеу на овој апликацији, у супротном нећете привући жељену пажњу. Број корисника ове апликације непрестано расте, евидентира се преко 135.8 милиона корисника чиме је и саставни део живота многобројних људи, те тако и пласира различити садржај својој публици, а један од тих садржаја су и књиге. 

Утицај ове апликације на књижевност је тешко игнорисати, почевши од тога да издавачке куће помно прате трендове на овој апликацији и стварају простор за #БукТок на својим полицама, па до тога да аутори мењају сопствени начин писања. Књижевност је поново актуелна, можда се о њој више не расправља толико у есејима или на “стари начин”, али се говори путем телефона, различитих видео снимака,  са којима ћемо се боље упознати у наставку текста.

Од папирних корица до дигиталног екрана

„Књижевност је доказ да је човек способан да се издигне изнад баналности свакодневнице“ - Џорџ Стајнер 

Стајнер је овим цитатом одвојио књижевност од свакодневног живота сматрајући да је она нешто узвишено, нешто што се не може банализовати. Да ли такозвана ТикТок или БукТок књижевност тврди другачије?

Наиме, као што смо на почетку споменули, Тик ток је значајно маркетиншко средство  које у великој мери утиче и на  књижевност па тако књижевна дела на основу препорука са ове апликације долазе у руке читатељима. Естетичан ТикТок видео, цитат из књиге уз пратњу одговрајућих мелодија ће покренути интерес и ми ћемо у неком тренутку потражити ту књигу. Потврда овог феномена јесте и појава БукТок хитова у нашим књижарама. 

Моје становиште је да је овакав принцпи „мач са две оштрице“. Са једне стране, ова апликација ипак повећава заинтересованост за књижевност, која је нажалост последњих година у опадању. Књижевник Владимир Пиштало је говорио о томе сматрајући да је то тренутно проблем на светском нивоу.

Са друге стране, иста та апликација смањује људску пажњу толико да је скоро невероватно узастопно прочитати неколико страница текста. Тикток није једини „кривац“ за нашу краткотрајну пажњу, смањење наше пажње је почело одавно, али делује да је у последње време достигло свој врхунац управо на овој платформи. Истраживање спроведено на универзитету у Лондону је показало да корисници ове апликације имају проблема приликом концентрисања и смањену пажњу.

Видео траје један минут што аутоматски значи да је предугачак и наша рука прелази на наредни видео који нам одговара, а то је вероватно трајање од десетак секудни. Како ћемо онда имати концентрацију и пажњу да читамо оних 20 страница на којима је описано како Љевин коси траву у значајном роману „Ана Карењина“?

Да ли књижевност ћути у свету буке?

Књижевност је још увек ту, помало измењена, али је ту. Уколико сте током посета књижари приметили полице на којима су смештени „#BookTook хитови“, онда сте управо пронашли онај спој са почетка чланка- књижевност и технологија на једном месту.

Оно што ове књиге спаја јесу кратке реченице, чести дијалози и врло сличне теме. Највећа и најактивнија заједница на ТикТоку јесу млади људи и тинејџери, сходно томе  они су и циљана публика овакве књижевности те је увек погодна љубавна тематика, познати „enemies to lovers“ синдром. Начин писања и радња књига као да су прилагођени данашњој концентрацији, нема превише „лутања“, радња је конкретна са малим бројем ликова, дијалози су сведени, а у већини случајева и број страница. 

Није ми циљ да критикујем ову литературу, напротив, сви смо током тинејџерских дана читали романе сличне структуре, читала сам Софи Кинселу и Сару Десен, данас тинејџери читају Колин Хувер- која кроз своје романе спороводи изузетно битне теме, као што је насиље у породици и како се изборити са њим („Са нама се завршава“).  Изгледа да данас другачије делује једино пут којим ове књиге стижу до нас.

Шекспир на ТикTоку?

Своје место на овој апликацији пронашли су и класици. Поново је заживео „Хамлет“ или „Слика Доријана Греја“, Тик ток је успео да оживи ова уснула ремек-дела. Цитати из класичне књижевности су се врло брзо и лако раширили по овој друштвеној мрежи, обично их прати одређена музичка нумера, сцене из филмова, али људи чак и путем пародија сазнају за неку књигу.  Тик Ток је комбиновањем модерног друштва са старим, животним темама класичне књижевности успео да публици приближи ову “тешку” књижевност и прилагоди је овом ужурбаном времену.

Да ли је могуће читати у модерном добу? Наравно да јесте, остаћу на позитивној страни и рећи да је чаша до пола пуна- људи читају, неки читају тешке историјске романе о ужасима Другог светског рата, док други читају како најбољи пријатељи постају љубавници. Књижевност није једнострана, разговор о њој се не своди на универзалне истине, већ сваки читалац има своју личну интерпретацију прочитаног дела у чему је и део лепоте ове уметности. Људи су различити, као што је и књижевност и тиме они управо остварују савршен спој.

Књиге су наш кључ за други свет, а исто тако, данас су то и телефони,  што не значи да морају бити у непријатељским односима, већ супротно. Технологија и маркетинг промовишу књижевност, а књижевност промовише промене, али и указује на грешке из прошлости.

Волела бих да ову немогућу мисију посматрамо као савезништво у међусобном усавршавању. На самом крају бих подстакла читаоце класика да прочитају књигу са #БукТок-а и обрнуто, јер као и увек, књижевност је пуна изненађења!