Андрић на кинеском и одећа Инка – све то има „Адлигат"

Увод

Када је имао девет година, Виктору је бака поверила на чување нешто веома драгоцено… Нешто што остали деветогодишњаци сигурно нису добијали од својих бака – породичну библиотеку Лазић. Овако је изгледао почетак Викторовог пута и онога што ће касније постати необични „Адлигат”.

Данас се у Удружењу „Адлигат” налазе не само необичне књиге већ и разни предмети. Контроверзне књиге о сектама, одећа старих Инка, разгледнице које је писао лично Иво Андрић, књига „На Дрини ћуприја” на кинеском језику, старе књиге написане на палмином листу или костима, само су неки од раритета који се чувају баш под окриљем овог јединственог удружења.

Сама породична библиотека настала је у другој половини 19. века, са намером да се сачува породична заоставштина, а њен данашњи садржај сакупљало је чак девет генерација породице Лазић. 

Данас, са Виктором Лазићем на челу „Адлигата”, ово удружење броји чак 2 милиона књига и предмета.

Међутим, као што сте и могли да закључите, овде није реч о једној класичној библиотеци већ о хибриду библиотеке, музеја и архива. 

Само Удружење „Адлигат” састоји се из три дела: 

• Библиотеке, 
• Музеја српске књижевности,
• Музеја књиге и путовања.

Зашто баш „адлигат”

Назив удружења настао је од латинске речи adligatum која је иста на свим језицима и означава више различитих књига које су повезане у једне корице.

Како Виктор објашњава, некада су наши преци повезивали књиге на овај начин у недостатку корица које су биле веома скупе. Тако би се у једним корицама нашле математичке књиге, неко књижевно дело и новине. Занимљиво је да су прве књиге које је Виктор наследио биле управо адлигати које је његов прадеда лично повезивао.

Адлигат је на крају усвојен за назив удружења као симбол више народа, више култура и више генерација под једним кровом.

Узимање књига из библиотеке: може, али…

Као и код осталих библиотека, и овде ће вам бити потребна чланска карта.

Међутим, нећете моћи да прелиставате баш сваку књигу коју пожелите. Одређени предмети и књиге су искључиво за архив и научне потребе, те се оне не издају. 

Такође, ако постоји само један примерак неке књиге мораћете да је читате у просторијама библиотеке.

Добра ствар је да један део књига има и своју дигиталну форму, чиме је олакшан приступ одређеним делима, а уједно се оригинални примерак чува од оштећења.

Чланови у 40 земаља света

Како то да туристи из Француске и Кине долазе у Србију да посете „Адлигат”?

Одговор је у Викторовој љубави према путовању и путописима. Наиме, он иза себе има 15 година путовања која су му донела како познанства, тако и донације из разних земаља.

Како сам каже, до сада је из земаља у које је путовао донео стотине хиљада дела. Само неке од донација које су вредне помена јесу оне које пристижу из Џакарте и Јапана. Наиме, породица једног познатог јапанског каратисте одлучила је да, након његове смрти, из Окинаве пошаље 6000 књига.

„Адлигат” има своје чланове у 40 земаља света, а тренутно се у појединим земљама праве и огранци овог удружења. Како сам Виктор истиче: „Адлигат је прозор Србији у свет, и целом свету у Србију”.

Посета

Ево једне идеје за оригиналан излазак са друштвом или дружење са породицом! 

Ако бисте волели да посетите неки музеј, али не можете да се одлучите само за један, знајте да вас у „Адлигату” очекује чак 18 јединствених изложбених салона. Туре се организују четвртком, петком и суботом уз претходно заказивање, вођене су и трају два сата.

Седиште Удружења „Адлигат” налази се у Београду, на адреси Јосипа Славенског 19а.

Ако сте стигли до краја текста и још увек нисте заинтригирани, онда морате да чујете причу о контроверзној књизи коју је Викторов прадеда одбио да уништи, док је његова жена тајно сарађивала са – наставак приче чућете на линку: https://taraba.rs/price/detalji/price-sa/prica-sa-viktorom-lazicem-adliga