Скривени драгуљ Кнез Михаилове - Muzej Zepter

На први поглед делује као обична зграда - стара и неупадљива. Али чим уђете, постаје вам јасно да сваки ћошак има своју причу, а да сваки предмет крије неку тајну.  Овде се чува и негује нешто сасвим другачије. Овде се налазе скривени драгуљи савремене уметности. 

Ово јединствено место носи назив Музеј Цептер (Muzej Zepter) и представља простор у ком савремена уметност добија нови живот. Смештен на почетку најпознатије београдске улице, Кнез Михаилове, музеј не нуди само изложбе, већ и ново искуство. Овде се сусрећу различити облици савремене уметности, од традиционалних до експерименталних форми, али најважнији сусрет представља онај између посматрача и уметничког дела. 

Простор који је пронашао нови глас

Занимљиво је да ова зграда није увек била музеј, већ је раније имала сасвим другу функцију. Изграђена је почетком 20. века као Прва хрватска штедионица и служила као банка. Пројектована је по узору на мултифункционалне палате берлинске сецесије и представља један од ретких примера берлинске и мађарске сецесије у Београду. Њена фасада, декоративни елементи и унутрашње просторије одражавају архитектонску отменост тог стила, комбинујући функционалност и уметничку лепоту.

Судбина ове зграде променила се када је Мадлена Цептер, позната љубитељка уметности и културе, одлучила да простор претвори у нешто потпуно другачије. Са дубоким поштовањем према њеној историји, зграду је преобратила у музеј и даровала је свом родном граду - Београду. Тако је некадашња банка постала центар уметности, место где се више не чува новац, већ креативност, инспирација и култура.

Из те идеје настао је Музеј Цептер који је званично отворен 1. јула 2010. године као први приватни музеј у Србији и од тада својим посетиоцима пружа јединствен увид у српску уметност од друге половине 20. до почетка 21. века.

Шетња кроз културу

Приликом уласка у музеј мање се осећате као да сте ушли у обичан музеју, а више као да улазите у временску капсулу - ону где свака кривина, боја и платно одише духом 20. и почетком 21. века. Све просторије су испуњене сликама, скулптурама, инсталацијама и цртежима, али и детаљима који су на први поглед неупадљиви, попут кутија налик сандуцима са документима који доприносе дубљем разумевању уметника, епохе и контекста дела. Сваки спрат прича своју причу, а посетиоцу оставља утисак као да се креће кроз живу историју савремене уметности.

Управо зато наша препорука је да обиђете три спрата музеја следећим редоследном:

•  Горњи спрат: На овом спрату почиње ваше путовање уз дела великана српске уметности који су стварали у послератном периоду. 

 Изложена су дела:

• Петра Лубарде (“Клевета”); 
• Мила Милуновића (“Рањена чапља”);
• Марка Челебоновића (“Мртва природа”); 
• Миодрага Миће Поповића (“Чекаоница 2 разреда”);
• Милице Стевановић (“Акт (Жена Поред Прозора)”) и других значајних уметника који су својим радом обележили епоху и поставили темеље модерне уметности у Србији. 

Приметно је да сам простор одише миром, а осветљене сале омогућавају посетиоцима да се у потпуности посвете доживљају. 

Уколико вам затреба кратак предах, било да желите да се опустите уз кафу, чај или воду, или једноставно да саберете утиске, на овом спрату се налази и самоуслужни кафић “Museum Art Café”, уметнички и пријатно уређен простор који се савршено уклапа у атмосферу музеја.

• Приземље: После предаха и опуштања на горњем спрату, спустите се у приземље где вас очекује још изванредних креација. Овде можете видети радове значајних уметничких група као што су Медиала и Децембарска група, али и дела београдског енформела — јединственог бунтовничког покрета који се супротстављао традиционалним уметничким формама и изражавао сумњу у постојећи систем вредности, уз наглашени егзистенцијални немир и песимизам. 

Прецизније речено можете се сусрети са радовима: 

• Олге Оље Ивањицки - припаднице претходно споменуте групе Медиале (“Изабела Д’Есте у Ружичастој Соби”); 
• Љубомира Љубе Поповића (“Les Signes du Déluge”); 
• Aлекдандра Луковића (“Уморне Лутке III”); 
• Бранислава Бранка Протића - заступника покрета енформел (“Дело 6/71”) и других.

Поред ових радова немојте да пропустите актуелне изложбе савремених уметника које доносе свеже идеје и нове уметничке изразе, који уметност приказују из перспективе данашњег времена.

• Доњи спрат: На самом крају обиласка стижете до спрата који је посвећен савременој уметности у њеном најслободнијем и најсмелијем облику. Просторије овог спрата су испуњене јединственим радовима који истражују нове облике уметности кроз слике, облике, скултуре и инсталације.  

Овде се могу видети дела: 

• Марије Јовановић (“Чудо у белом”); 
• Јелене Трпковић (“Шампањац”); 
• Иване Милев (“NE│RED”); 
• Ане Белшић (“Отворена Форма”); 
• Јелице Радовановић (“007, 1992”);  
• Вјере Дамјановић (“Верикалн Мерачи Времена”) и других уметника који својим аутентичним стилом уносе иновативност и динамику у изложбени простор. 

Може се рећи да ће овај део музеја оставити снажан утисак на вас као врхунац једне пажљиво вођене шетње кроз културу. 

Све што треба да знате пре посете

Уколико вам је овај текст привукао пажњу и желите да проведете пријатно поподне у друштву породице или пријатеља, посета Музеју Цептер је прави избор за вас!

Поред тога што му је седиште на адреси Кнезa Михаила 42, у самом центру Београда, музеј представља тихо уточиште, као и бег од градске ужурбаности и свакодневних обавеза.

Још један разлог више за посету су приступачне цене улазница: редовна карта кошта 200 динара, док је цена улазнице 100 динара за студенте, пензионере (65+) и групне посете од 10 и више особа (уз претходно заказивање). Поред тога улаз је свима бесплатан недељом!

Музеј је отворен за посетиоце од уторка до петка од 12 до 20 часова, а викендом од 10 до 20 часова. Једини нерадни дан је понедељак.

Без обзира на то да ли сте страствени љубитељ уметности или само радознали пролазник који жели да види нешто ново - Музеј Цептер вам нуди инспиративно и пријатно окружење у којем ће сваки тренутак бити вредан памћења. Не пропустите прилику да упознате чари Београда из једног другачијег, пре свега уметничког угла.