Дигитални детокс: Да ли можемо да живимо без нотификација?

Звони аларм, будим се, искључујем га, двоумим се да ли да укључим интернет одмах и погледам све нотификације које су ми стигле у току ноћи и тог јутра или да устанем и обавим своју јутарњу рутину и испијање кафе у миру. 

Свесна да ће ми штетити, након 2 минута узимам телефон и као против своје воље, а опет нестрпљиво, укључујем пренос података. Телефон креће неконтролисано да вибрира, хватам се за главу, која аутоматски креће да ме боли, са истим питањем свако јутро ,,Што сам ово урадила, зар није све ово могло мало да сачека?” Након тога креће анксиозност и паника. Сва обавештења су стигла, остајем у тишини. Док нисам ни стигла да погледам све, крећу мисли попут ,,да ли ми је писао неко са посла, да ли сам заборавила да завршим неки задатак, шта је сад неко писао у групи за факс, да ли сам нешто пропустила, зашто ме је он опет звао, не желим да ми стижу ове вести, како да их искључим…друштвене мреже, мејлови, поруке, позиви, лавина свега док се још нисам ни разбудила. 

Схватам да сам поново направила грешку, остављам телефон на кратко, али на неки начин већ сам мислима у свему томе. Смишљам одговоре на мејлове, размишљам кога ћу све морати да позовем, након брзог прелиставања друштвених мрежа већ сам сазнала вести и које ми нису биле неопходне. 

Дан је тек почео, а већ се осећам уморно и тако изгледа свако јутро. 

Да ли желим то да променим? Одговор је дефинитнивно ДА, али како?

Тишина и мир су постали постали чудни

,,Како мислиш немаш друштвене мреже и ниси у току са тренутним актуелностима, живиш ли испод камена?”

Ово је врло често прва реакција људи кад чују да је неко на дигиталном детоксу или да неко уопште не користи друштвене мреже учестало. 

Дигитални детокс је период у ком бирамо да се привремено искључимо из дигиталног света и више пажње посветимо стварном животу, сопственим мислима и односима са блиским људима.

Један од разлога зашто нам је тешко да се одлучимо на овај потез и да будемо дисциплиновани у тој намери, је чувени ,,FOMO” (Fear of Missing Out) или како бисмо ми то рекли страх од пропуштања. 

Листаш инстаграм, улазиш на сторије и гледаш објаве својих пријатеља и познаника, садржаји тих сторија су: снимци са егзотичних дестинација, скупи ресторани, најлуђи проводи, кул коктели, много смеха и уживања, а ти ниси ни у једној причи… креће да те хвата паника и да те обузима анксиозност, осећаш се као да је твој живот незанимљив и да трошиш своје време улудо и падаш у бедак, што доводи до осећаја безвредности јер ти то не проживљаваш у том тренутку.

Управо тај осећај је FOMO.

Истраживања су показала да највећи FOMO доживљава генерација ЗЕД, чак 69% испитаника.

Такође, доказ да нам је тешко да дуго издржимо без проверавања друштвених мрежа је студија која показује да 45% корисника не може да издржи да не провери своје мреже дуже од 12 сати.

Колико информација човеков мозак може да прими?

Амерички научници тврде да мозак може да сачува податке еквивалентне 4,7 милијарди књига. Истраживање је показало да просечна синапса у мозгу може да задржи око 4,7 бита  информација. С обзиром на то да људски мозак  садржи око 100 трилиона синапси, укупан капацитет меморије мозга процењује се на приближно 1 петабајт.

Људски мозак је изузетно моћан, али има своје границе када је у питању количина информација које може истовремено да процесуира.

Свакодневно смо изложени огромној количини података - од нотификација, мејлова, друштвених мрежа, вести, до различитих обавеза. Та константна стимулација може довести до когнитивног преоптерећења што значи да мозак није у стању да ефикасно прцесуира све информације које прима.

Преоптерећење мозга доводи до пада концетрације и слабијег фокуса. Такође, ово стање може довести и до проблема са спавањем јер мозак не може да ,,заустави” обраду информација, а не може ни да стигне да их обради и у складу са тим остаје активан и отежава процес успављивања.

Истраживање из 2020. године показало је да су учесници који су смањили употребу екрана пре спавања за 1 сат, повећали производњу мелатонина за 52% и спавали у просеку 24 минута дуже. 

Досада као извор креативности

Наметнуто нам је, од стране данашњег друштва, да увек морамо бити продуктивни, па чак и када одмарамо, али хајде да пробамо да застанемо и процесуирамо разне информације које поседујемо, што нисмо у стању да урадимо док смо преплављени обавезама које наша свакодневница носи.

Уместо коришћења дигиталних уређаја у сваком слободном тренутку, можемо посматрати људе око себе, ослушкивати природу, повезати се са собом. Управо та празнина коју осећамо кад нисмо у току и нисмо у контакту са виртуелним светом, може крити огроман креативни потенцијал.

Када нисмо окупирани разним садржајима, наш ум има прилику да лута, да прави неочекиване везе међу информацијама, замишља, ствара и експериментише.

Присетимо се и да су, кроз историју, многи од најгенијалнијих умова света налазили снагу и инспирацију управо у миру и тишини, Алберт Ајнштајн, Никола Тесла, Леонардо да Винчи, сви су ценили време проведено далеко од буке и сувишних фактора. Тесла је проводио сате у дубокој концетрацији, окружен тишином. 

Чак и данас, многи креативци и научници истичу колико је битно наћи тренутке без ,,ометања” како би могли да мисле јасно и дубоко.

Живот без нотификација, мит или могућа слобода?

Толико нам је страно да замислимо дан без телефона или рачунара да је дошло до тога да поставимо горе наведено питање, да ли је уопште могуће смањити количину свега што нас оптерећује, а од чега не можемо лако побећи?

Како је ова тема већ годинама уназад прилично актуелна, погодна за дискусију и тиче се свих нас, одлучила сам да разговарам са људима у својој околини, да чујем како они доживљавају дигитални детокс или бар помисао на то, и како се боре са константним обавештењима, вестима и притиском да се увек буде у току. 

Врло радо су пристали да поделе своја искуства са мном, као и неке савете:

• ,,Дигитални детокс сам више пута започињала и увек одустанем, јер ми је телефон увек на дохват руке и тако ми је најлакше да ,,убијем време”. У више наврата сам и брисала апликације које највише посећујем и прија ми таква промена, али на крају им се ипак вратим јер је то један од најлакших начина да се дође до информација и да се остане у контакту са људима. Када сам у друштву уопште немам потребу да користим телефон, да улазим на друштвене мреже и слично. Дружење са правим људима ми је заправо најважније и помаже у многим изазовима, не само у овом. Сматрам да има доста активности које могу заменити време проведено испред екрана, а оно што мени помаже јесте обављање кућних послова, излажење напоље, шетње, читање књига итд.”

• ,,Неколико пута ми је пало на памет да обришем апликације које највише користим (инстаграм и твитер), али сам схватила да то ипак није неопходно јер када се потрудим успевам себи да ограничим коришћење истих, мислим да успевам да се исконтролишем. Не мислим да је лако, али временом сам научила како да одвучем себи пажњу од дигиталних уређаја. Решење за мене јесте да што мање времена проводим у кући, доста шетам, и прија ми када сам међу људима, јер сам тада фокусирана на разговор који водим са саговорником или саговорницима. Такође, један од мојих хобија је кување и када се посветим томе, просто немам времена за било шта друго. 

Што се нотификација и преплављености тиче, у данима када се заређа много порука и обавештења осећам се као да ме неко јури, раније сам прибегавала томе да, иако сам у гужви, узмем и одговорим одмах на поруке, како бих испоштовала сваког ко ми је писао, али сада то више не радим, већ сачекам тренутак када могу да се посветим читању тих порука и полако одговарам. 

Разлог због ког се и даље нисам одлучила на дигитални детокс који подразумева да се скроз искључим неколико дана, јесте тај што се ипак осећам нелагодно од помисли да ћу нешто пропустити или да нећу бити довољно обавештена, али бих волела у будућности да се ослободим тог осећаја.”

• ,,У више наврата сам покушавала да одржим дигитални детокс, али било је веома незгодно и после пар дана увек поклекнем јер имам осећај да је све на интернету. 

Мислим да је врло добро радити дигитални детокс, јер је наше тело само навикло, да нам, најчешће, коришћење друштвених мрежа може подићи ниво допамина и умислимо да се осећамо боље, а ипак треба да се запитамо да ли је то баш добар извор.

За почетак бих волела да у своју рутину уведем да не користим телефон ујутру 2 сата након устајања и увече сат времена пред спавање, како бих лакше заспала.”

• ,,Јесам пробала дигитални детокс и у том периоду сам обрисала све апликације које користим и успела сам да се тога придржавам 5 дана. За време детокса сам обављала доста неких ситних активности које би ми задржавале пажњу. С обзиром да сам неко ко доста воли да чисти и битно ми је да боравим у таквом простору, па ми је управо то највише и помогло, само сам се посветила простору у ком живим до најситнијег детаља. 

Волела бих да могу и чешће да га практикујем, али оно што ме доста кочи јесте FOMO, јер имам осећај да ћу много тога пропустити ако ,,нестанем” на дуже време и друштвене мреже су ми главни извор информисања.. Такође, постоје људи са којима имам контакт искључиво преко мрежа и онда се плашим да брисањем истих смањујем могућност да се и даље чујемо. Са друге стране то ме и доводи до тога да се запитам каква је дубина тих односа, ако нам управо то виртуелно диктира динамику.”

• ,,Нисам никад пробао дигитални детокс, али имам жељу, јер сматрам да је дигитални свет већ превише узео маха, а ја бих желео да изађем из тог зачараног круга. Схватам да морам из корена да променим своје навике и већ неко време размишљам о томе да ту замисао спроведем у делу, а време проведено за телефоном планирам да заменим неким новим хобијем, који ће ми довољно држати пажњу и по могућству онемогућити узимање телефона у руке, на пример вајарство.”

За крај, закључићемо, живот без нотификација можда делује незамисливо у дигиталној ери, али све више људи схвата колико им управо ти мали прекиди нарушавају концетрацију и свакодневни мир.

Дигитални детокс није радикални бег од технологије, већ покушај да се врати контрола над сопственим временом. Уклањањем сувишних обавештења, стварамо простор за стварање, фокус, размишљање, и повезивање са другим људима. Можда није ни поента у томе да живимо потпуно без нотификација, али можемо научити да бирамо које заиста заслужују нашу пажњу.