Да ли сте чули за „Sharenting"?

Увод

Замислите сада ситуацију: млади брачни пар добио је бебу. Беба још није изнесена из породилишта, а она већ завршава на друштвеним мрежама где мноштво знатижељних очију гледа у њу. Затим дете расте, прави разне несташлуке, истражује свет око себе и жељно је свега. Наравно, ту се јављају и неке ситуације којих се дете можда стиди, а родитељима баш делује симпатично и мисле да би тако деловало и њиховим пријатељима и пратиоцима. Тада одлучују да објаве то на друштвеним мрежама. 

Шта ако се деси да баш тај видео постане популаран на интернету?

То дете одрасте и некад неком падне на памет да претражи његово име и налети управо на те снимке. Непријатно, зар не?

О овом сценарију вероватно мало ко од нас размишља у тренутку када кликћемо „подели”, будући да је дељење садржаја из нашег свакодневног живота постало нормала.

Све ово може се свести под један термин – sharenting.

Дефиниција

Како сазнајемо из истраживачког рада спроводеног за научни часопис Healthcare, sharenting се односи на објављивање информација о малолетној деци на друштвеним мрежама, углавном од стране њихових родитеља или рођака, без сагласности те деце. Информације које се деле обично су у виду фотографија и снимака, а некад и текстуалних објава.

Сам назив настао је спајањем речи sharing (дељење) и parenting (васпитање, одгајање), а реч се већ нашла у енглеским речницима.

Шта каже статистика

Сигурни смо да свако од вас има барем једног пријатеља/познаника који објављује фотографије свог детета свакодневно или барем неколико пута недељно. Неретко се дешава да родитељи објављују фотографије своје новорођене бебе само неколико минута након рођења.

Међутим, ово су само наша запажања, а статистика показује следеће:

• Истраживање спроведено у Великој Британији показује да је од 1002 испитаника, 9% њих делило фотографије ултразвука, 21% њих направило је својој деци профиле на друштвеним мрежама, док је 13% испитаника делило фотографије своје деце зарад повећања броја пратилаца.
• Истраживања у САД показала су да просечан родитељ објави 1500 фотографија свог детета пре него што оно напуни пет година, док се 90% деце појави на фотографији на некој од друштвених мрежа пре него што напуне две године.
• У Аустралији и на Новом Зеланду 41% беба присутно је на интернету још од рођења.

Опасности

Ако сте иоле присутни на интернету, до сада сте сигурно видели бар једну реалистичну слику неке познате личности која је у потпуности направљена помоћу вештачке интелигенције.

Уз технолошки напредак, нажалост, долазе и могуће злоупотребе података.

Креирање лажних идентита данас је доста олакшано. World Economic Forum истиче да је преварантима и сајбер криминалцима у данашње време олакшан приступ личним информацијама попут имена детета, адресе становања и рођендана.

Такође, деца су данас много изложенија сајбер насиљу од стране својих вршњака, што може знатно утицати на њихово самопоуздање и ментално здравље.

Сетите се само својих тинејџерских дана када би неки ваш пријатељ објавио нешто о вама без вашег пристанка. Како сте се осећали? Преварено? Вероватно сте били посрамљени.

Размислите какав се онда јаз прави између детета и родитеља у овом случају. World Economic Forum открива да већина тинејџера не воли што њихови родитељи деле приватне информације о њима.

Поред тога, ако објављујете фотографије ваше деце, а да их не питате за дозволу, такав поступак им шаље једну поруку, истиче Стејси Стајнберг за Уницеф. Она тврди да на тај начин деци стављамо до знања да не вреднујемо њихову приватност, што се касније може одразити и на њихов однос са пријатељима.

Талас борбе за заштиту дечије приватности

Поред платформи као што је Глобална коалиција за дигиталну заштиту, и многе познате личности ургирају за заштиту дечије приватности и настављају да штите своју децу од погледа јавности.

Један такав пример можемо да нађемо код Новака и Јелене Ђоковић, који ретко показују лица своје деце на друштвеним мрежама и тиме их штите од потенцијалне злоупотребе. Њихову праксу деле и одређене холивудске звезде попут Кристен Бел и њеног мужа Декса Шепарда, који су основали кампању која се залаже за заштиту приватности деце, посебно када су у питању папараци. Позната глумица Натали Портман такође инсистира на чувању приватности своје породице тако да фотографија њене деце на друштвеним мрежама скоро и да нема.

Посебно је популарно прикривање дечијих лица емоџијима (emoji) на фотографијама, што можемо да видимо на Инстаграм профилима Новака и Јелене Ђоковић.

Такође, немачки Телеком направио је рекламу у којој се апелује на родитеље да не потцењују могућности вештачке интелигенције. Реклама садржи видео поруку која је направљена уз помоћ најновије ВИ технологије (AI) како би се родитељима боље приближила опасност немарног објављивања фотографија њихове деце. 

Савети за родитеље

На основу горе поменутих истраживања, саставили смо листу савета за родитеље који желе да објављују информације о својој деци:

• Двапут размислите о садржају који објављујете, какве последице може да има по ваше дете касније и сл.
• Причајте са децом – обратите пажњу на њихова осећања, да ли им је пријатно да нека фотографија буде на друштвеним мрежама или не.
• Немојте објављивати фотографије ваше деце на којима нису потпуно одевена.
• Определите се за објављивање садржаја у затвореним групама где су полисе о приватности јасно дефинисане.
• Ако сте већ доста објављивали, а желите да боље заштитите приватност свог детета, покушајте да процените који садржај би требало да уклоните са друштвених мрежа.

Свесни смо да је константно присуство на друштвеним мрежама постало сасвим нормално за кориснике истих. Некада смо на дечијим рођенданима правили забавне фотографије, а онда бисмо чекали неколико дана да се израде у локалној штампарији. Те фотографије износили бисмо да покажемо искључиво блиским пријатељима и породици. 

Данас је само питање секунди: усликаш, уђеш на профил, објавиш. Само три корака довољно је да фотографија крене да кружи интернетом. 

Међутим, још увек није касно да се дистанцирамо од онога што је постало нормала и размислимо шта можемо да учинимо како бисмо адекватно заштитили наше дете од свих опасности које се у тексту спомињу.

Зато размислимо још једном пре него што одлучимо да објавимо нешто.