Препис епизоде: Жаргон, сленг и арго

Горан: Како се неологизми доживљавају на нашем језичком форуму?

Павле: Ко то гледа, сви? Па, сви генерално, а нарочито ти.

Горан: Аха, тако ја то видим. Као супер администратор.

Павле: Еј, немој да претерујеш. Ја сам само један од администратора.

Горан: Лично немам ништа против неологизама када се каже „неологизам“, док неки као да су алергични на ту реч, као да је нешто страшно.

Павле: И стварно постоји та, не знам одакле, природна одбојност према новим речима уопште. Неки људи, чим чују неку нову реч — „не, не, то“ — беже као ђаво од крста, јер им се чини да се њихов речник завршио у тренутку када су савладали језик. И ту се за њих завршило.

Горан: Доживљавају то лично. Ево једног примера речи коју многи не могу да сваре — „пратити“. Како ти стојиш са тим, Марина?

Марина: Мени доста људи прати. Не, мислим, није ми то погрешно ако се значење односи искључиво на активност на друштвеним мрежама, јер како би се другачије рекло?

Павле: Па да, и не само то, него раније нисмо ни имали потребу за том речју у том значењу. Сада можеш неког да „пратиш“ на друштвеним мрежама и то је сасвим у реду, творба је потпуно исправна, морфологија на месту, све је како треба. Али, „пратити“ звучи као нешто страшно.

Марина: И мене је мало мучило у почетку, али сам онда схватила — зашто бих имала отпор према речи која је потребна, и која је добро формирана, морфолошки уредна, борбена чак.

Горан: Дакле, имамо два госта који су прилично либерални када је реч о језику и коришћењу нових речи, али управо због тога имате ту критичку дистанцу. Нисте пуританци, већ више у смислу правила. Шта бисте додали у вези са неким другим употребама? И другим речима?

Павле: Ја лично мислим да у језику постоји и оно што не би требало да постоји, што не значи да је све што постоји добро и исправно.

Горан: Сада има разних примера „праћења“ у значењу активности на друштвеним мрежама, што је сасвим исправно. Видећемо колико ће се уклопити у језик — као и све друго, треба времена. Али у другим контекстима, многима је то чудно. Много зависи од контекста.

Марина: У другом контексту, ако физички неког пратите?

Павле: Не можеш да кажеш: „Пратио сам девојку.“

Горан: Можда ће једног дана и то бити могуће, ако се тај смисао довољно прошири. Ја до сада нисам чуо да се користи у неком другом значењу осим овог, али ако се прихвати, очекујем да ће, као и свака друга реч, добити и друго значење.

Марина: А и до сада је неко могао да каже: „Пратио сам је улицом“, сасвим могуће, иако звучи мало узнемирујуће.

Павле: Сада би ти вероватно засметало, али ако довољно људи тако почне да говори, можда добије и неко ново, значењски значајно место.

Горан: Чуо сам у неком другом смислу — „прати мој рад“.

Марина: То је већ познато, „прати рад“, то се одавно користи. Говоримо о „сендовању“.

Павле: А овде пише „фоловује“. Е па добро, мало је чудно, али…

Горан: Ма не, није баш та реч. Дај други пример. Па помињали смо прошли пут да је „изневерити“ лоша морфологија.

Марина: Лоша морфологија, али занимљива јер је жаргонска. У том смислу је отворена. Наравно, никад неће постати популарна, нити норма, али као жаргонизам ми је занимљива реч — „изневерити“.

Павле: Како бисмо објаснили „изневерити“?

Горан: Морфолошки, фонолошки — ево, почетак неверице, али то „изневерити“ је дошло по аналогији са „изфизкултурисати“.

Марина: Створити нешто што је трајало дуго, дакле није било нешто стално, већ је била намера — не моћи да се верује. Али то је у ствари значење, „почети са неверицом“, а не „почети не веровати“.

Павле: Као да је досадно, као да је разочаравајуће. Имам још тих аналогија…

Горан: Шта је са том психолошком компонентом коју смо прошли пут помињали с Марином — да покушавамо да уткемо приче у речи и да касније то објашњавамо.

Марина: И да је језичка економија и компресија толико измакла контроли.

Павле: И довела до концепта који делује смислено, као да има потенцијал, али у суштини је празан.

Горан: Да, требало је узети у обзир да се та реч углавном користи у хумористичном контексту.

Марина: Тако је и настало. Ако то изместимо из хумористичног контекста, онда та реч стварно јесте празна, али унутар шале — може да прође. Као: „Изневерили су ме.“

Павле: Знаш шта је то — редукција.

Горан: У смислу да дуго нисам веровао да то постоји, е то је то — неверица. А када неко не верује...

Марина: У неким ситуацијама, то је само још један жаргонизам.

Павле: Шта су жаргони ако се користе? Павле је у праву — они стагнирају.

Горан: Постоји неко преклапање. Ево, опет ћу се извинити, користићу једну реч — „шокиран“.

Марина: Па, из те аналогије, пошто је већ у питању конструкција и то дугачка, вероватно је редукција.

Павле: Асоцијација је дошла од неверице.

Горан: Утемељено, ојачано значење и имперфекат.

Марина: Да, нешто што је трајно. Завршило се у тренутку, али је оставило трајне последице.

Павле: Аха.

Горан: Има значење и тежину, узвишено значење, рецимо.

Марина: Добро. Није само „бити шокиран“, него „бити заувек шокиран“.

Горан: Тако је. То је континуум.

Павле: И конструкција „за + инфинитив“…

Марина: Причали смо малопре о кафи за понети — да ли имамо алтернативу?

Горан: Да смо имали, већ би се појавила. Једноставно, немамо је, и у доба короне…

Марина: И не видим зашто не бисмо прихватили оно што имамо, чак и ако је одбачено.

Горан: Јер по стандардној норми предлог не може ићи испред инфинитива, али зашто не прихватити конструкцију чак и ако није граматички исправна, кад већ имамо гомилу таквих примера?

Павле: Сад не могу да се сетим… Али објашњава добро.

Марина: И објашњава добро. Ако немамо алтернативу — шта знам, „кафа за понети“… На почетку је било у Мекдоналдсу као…

Горан: Па нису имали одмах, али сада сигурно имају. У почетку су те питали: „Да ли је за ношење?“ То је сада већ постало природно, али се сећам да сам често био збуњен, па су, вероватно, то прихватили. То је конструкција из енглеског, и то је тај негативни трансфер — ако није наша конструкција, одмах је не прихватамо.

Марина: Зашто? Па није по моделу нашег језика.

Павле: А у оригиналном енглеском је „takeaway“, и да, пошто иде уз „coffee“, није ни то правило, али…

Горан: „Four takeaways“… Тако је дошло под утицајем.

Марина: Вероватно. Иако можда није дошло природно. Можда и није.

Горан: Кад чујем „веј“…

Горан: Е, то су те конструкције које ти омогућавају изванредну слободу. Али шта ћемо са преузимањем и превођењем страних речи које стварно немају сасвим адекватан превод на нашем језику?

Павле: Било је чак и преноса значења. Сећаш се, прошли пут смо се дотакли управо тог „бинџовања“.

Марина: Што је раније значило алкохолизам, о томе смо причали.

Горан: Да, и континуирано опијање се сада односи на другу врсту зависности.

Марина: Али зависност од гледања серија. Значи, да ли такве речи треба преводити као сложене фразе, као једноставне сложенице, или их оставити у основном британском облику?

Горан: То је то — под условом да имамо проблем, онда тражимо решење. Као да посматрамо „бинџ дринкинг“ као проблем.

Павле: Мислим да језик то треба сам да реши. Ми можемо да предложимо нека решења, као што често ради та нека група — као, „како бисте превели ово?“ И онда се појави мноштво добрих предлога, а касније се покаже да су неки заживели у језику. Али не можемо ми наметнути решење. Само предложити.

Марина: Што се тиче „бинџовања“, мислим да је то врло специфична ствар. Бесмислено је тражити превод јер означава веома конкретно, континуирано гледање серија. Врло специфична радња.

Горан: А ја нисам знао да то укључује и дикцију. Сад сам и то научио. Значи, значи и оно што имплицира, можда због претходног значења.

Марина: Баш због претходног значења. То је нека терминологија. Израз је нов, али негде од „mustok“ до „binge“, значило је дуготрајну претерану потрошњу. Та дуготрајност... Ја лично то не бих преводила.

Павле: Ту је дошло до преноса. Људи који дуго гледају серије, али не додају ништа више на „бинџ вочинг“.

Горан: Тако је било и на енглеском, пошто је и тамо нов термин. Не видим разлог да ишта на силу преводимо.

Марина: Потпуно се слажем с Павлом — треба томе дати времена и не подлећи хистерији да одмах градимо нове конструкције.

Горан: Једини проблем ми је кад већ имамо домаће речи које у потпуности покривају значења неологизама. Немам ништа против њихове употребе у колоквијалном говору, и слажем се с Павлом — увек су емоционално обојене.

Марина: Ако кажем и „лајк“ и „ивент“, јасно је да је то можда помодно, али то никада не бих користила у било каквој формалној прилици — писаној или говорној.

Горан: Значи, залажеш се — а претпостављам и Павле — да се не намеће, ако већ постоји алтернатива у домаћем речнику која говори само о домаћем вокабулару српског језика?

Павле: Генерално, у неком вокабулару… Реци да је мање познат нашим говорницима, ако постоји алтернатива, онда треба користити њу.

Марина: Не, ја сам кренула од претпоставке да можда нисмо спремни да користимо нека локална значења и варијанте, а да не причамо о вишезначности речи.

Горан: Да, причали смо прошли пут — ми се везујемо искључиво за значење, јер нас везују речи. А наше речи, као и све друге, немају само једно значење. Одатле та нека посебна врста „чистоте“… Јесам ли у праву?

Павле: Ако јесам, не видим разлог да водим рачуна — осим ако ти то није професија — да нешто не постане лош пример. Да не поставиш лош узор другима коришћењем непотребних речи. Али, језик је већ показао — сам се чисти од сувишних речи. Осим ако неко баш инсистира да каже, рецимо: „Скриншотовао сам сат.“ Можда му је то једино решење.

Марина: „Направити скриншот“… А шта ако већ имамо и „принтскрин“?

Горан: И „искриншотовати“, али може се рећи и „усликати“ — и то је без грешке. У овом контексту је јасно шта значи.

Марина: А сад сам се сетила — кад су се први пут појавили компјутерски мишеви, звали су их „маусеви“.

Павле: Данас то нико више не каже. Не зато што постоји нека директива која то забрањује, већ зато што је то природа језика.

Горан: И довољно је рећи „миш“, и сви знају. Наравно.

Марина: Са Лајвовима.

Горан: Наравно. Тешко да ћеш наћи контекст у коме би се побркали рачунарски миш и прави миш. Јасно је.

Марина: Скоро сте заједно учествовали у једној емисији.

Павле: Или готово у сменама, ако смем технички да кажем. Причали сте о жаргону и другим појавама. Јесте ли се у потпуности сложили?

Горан: Око употребе жаргона уопште, у смислу професија, стручног или можда…

Марина: Мислим да смо се сложили око тога да је то колоквијални говор, и да је стагнирајући.

Павле: Ајде да се не слажемо у свему — бићемо досадни. У ствари, нисмо се ни сложили.

Горан: Споримо се.

Марина: Јесу ли тебе то питали или само мене, да се намерно не слажемо? Нисмо се сложили око тога шта је арго, шта је сленг, шта је жаргон. То је то.

Горан: Нисмо дефинисали.

Марина: Ајде, поновимо дефиницију. ’Ајде, Павле?

Павле: Не, не — пошто ти заправо боље знаш разлику, објасни мени.

Марина: Овако. Све три категорије се тичу колоквијалног говора. Све речи које припадају било којој од те три категорије нису стандардизоване. То су речи које користе одређене групе и које широј заједници у почетку нису разумљиве — или их касније разумеју.

Горан: Тако су се прошириле у свим језицима света, па и код нас.

Марина: Сленг је нешто што је, наравно, дошло из енглеског и везано је за социолошке карактеристике. Обично је повезан са одређеним групама које деле неке социјалне или социолошке особине. Тако имамо раширену, нажалост, изреку да криминалци и затвореници користе свој сленг. Некад су то били и војници. Сада више не.

Павле: Може се говорити и о говору уметника, али то је већ жаргон, јер имплицира…

Марина: Разлика између жаргона и других категорија је у томе што жаргон подразумева већу групу, и те речи се преносе на друге групе. Дакле, није само жаргон младих — почињу да га користе и старије групе.

Горан: А сленг остаје везан за једну социолошку групу и разумљив је само њеним члановима.

Марина: Посебна категорија су стручни жаргони. И они могу бити малобројни. Обележени су професијом. Нису блиски сленгу, већ већ улазе у домен стручне терминологије.

Павле: А арго је затворен. То су затворени сетови у оквиру једног језика који су саморазумљиви.

Марина: У смислу — разумљиви члановима те групе. Врло често су етнички обележени. У светским језицима, а у нашем, то је било као шаторски језик.

Горан: У фантазији… Само још једно питање за Марину да буде јасније — пошто си ти таква, мораш да питаш рационално: како се каже жаргон на енглеском? Да ли уопште имају ту реч?

Марина: Нисам видела да имају. Копирано је од… резултат… користи се…

Павле: Исти термини су ту. Ако мене питаш, не знам да ли има неки нови термин који означава жаргон, сленг, арго… Мислим да користе исте — „romanization“, „argot“, и „slang“.

Горан: Арго је група у смислу класе — којој класи припадаш и којим енглеским говориш.

Марина: Никад то није било за јавност. Али неки елементи тог „шаторског“ стила су ипак пренети.

Павле: Потпуно затворен и у почетку тајан језик. Али не можеш га задржати затвореним. Просто изађе из групе. У том смислу — тајна.

Марина: Најбоље је кад имамо пуно синонима за „украсти“, јер је прво настао у тим затвореним друштвеним групама. И већина не би разумела план да није био ЕУ.

Горан: Јер је у питању активност коју многи обављају.

Павле: Активност је распрострањена, па се онда брзо шири.

Марина: У том смислу, знамо сада шта радити и како то учинити мало забавнијим.

Горан: Али занимљиво — „дигнути“. У жаргону добија ново значење — као украсти. Реч из норме, из стандардног језика, добија нову употребу.

Павле: Није ретко. Рецимо, и „скинути“ значи украсти.

Марина: У жаргону често преузимају речи из стандардног језика са новим значењем. Нека шифровања… можда и неке… управо ту.

Горан: Присутни. Манифест реалности, може?

Марина: О чему причамо? Није баш честа појава у београдском миљеу, али шта још — осим шатровачког орија — да ли се сећамо неких утровачких форми које треба поменути и које су имале неку своју правилност?

Павле: Да, морамо да их понудимо.

Горан: Ја то нисам радио.

Марина: Па донели су то, односно, она је сазнала за тај „отров“ касније, а?

Павле: Никада није било сређено.

Горан: У неким новинама, као лектор се појавио неко, и ти кажеш — „О, Боже“.

Марина: Али та игра није ни постојала тако давно.

Павле: И онда се губи. Ако си у одличном рангу, онда си?

Горан: У оквиру прогонског степена, под овим другим степеном… да.

Марина: И по овом квизу трошења, мислим да постоје и други називи за затвор.

Горан: Онда си ти… неки виши ниво тога.

Павле: У прогонском рангу, како је ишло?

Марина: Хвала на пацијентима. Дупло, драма.

Горан: Какав сјајан начин да завршимо ово.

Павле: Мислим, не знам… не знам.

Горан: Немам пуно овде, можда смо ми мало осетљив народ у том смислу.

Марина: Осим тог шатровачког „карга“. Али, ето ти — узимаш воду као игру. Почела је да се меша. Једноставно, научи се правило како се изврћу слогови, па деца то не разумеју…

Горан: Али онда је кренула рута до пет, јер жаргони имају ту особину да буду забавни, па се то претворило у забаву и остало је тако.

Марина: Увек служи као комедија. Чак и ови каснији англицизми — „хаштагови“ и остали најновији, који се користе искључиво у колоквијалном говору — носе у себи неку комичност речи.

Горан: Морам да питам Мензија, већ сто пута сам хтео, али морам и Павла — да ли је приметио да су људи из групе „Наш језик“ приметили појачан утицај хаштага „њихов језик“, посебно после короне?

Павле: Језик. Филмски је исечак говора.

Марина: Како користимо хаштаг у уговору, нисам…

Горан: Ја јесам, нисам пуно грешио. Искрено, чујем то у медијима, и не мислим да је добро да се чује кад кажем „у језику“, значи није само у жаргону што то чујем.

Марина: Овај пост је имао толико лајкова и толико се прича на Твитеру, реплицира се, ретвитује… па добро, чујем то у званичним медијима, и „ретвит“ ми је већ ушао.

Горан: Трачење и…

Павле: Недељни хаштагови.

Марина: Насумични и…

Горан: Па добро, има он своју функцију, посебно на Твитеру и Фејсбуку. Када ставиш хаштаг везан за неку тему, он повуче све што је тиме обележено — врло практично.

Марина: Неко формално користи тај термин, а можда неко ни не зна да ли је требало тако да каже? Било је толико „одељења“ у тој установи.

Горан: Није занемарљиво. И у том смислу, језик друштвених мрежа је посебан. Има свој пут унутар тог система друштвених мрежа.

Марина: Сигурно ће се неки говори изгубити, као и неке речи које смо поменули. Да ли ће се све свести на „шеровање“ или ће, ипак, неке преживети — ко зна. Некад кажемо да смо имали, па то опадне, па се врати…

Горан: Видим да се „шеровање“ све мање користи, али „лајковање“… не видим како ће нестати.

Марина: Не осећам да је то добро за позориште, а ми „лајковање“ доживљавамо као да је креативно недовршено. Ја га користим као завршено, а „лајковање“ и све његове последице су… можда је то то.

Горан: За мене је тај прст оно што ми помаже, Боже.

Марина: Тако је и почело. Немамо стварно реч за то. Слажем се. Али мислиш да је појачана употреба кола… филмски говор је у медијском говору, англицизми уопштено, у последње време.

Горан: Ништа против — у свим језицима. Енглески, веома енглески.

Марина: Вероватно је логично да један доминантан језик има такав утицај. Не верујем да је иједан језик икад био толико доминантан. Можда латински, својевремено.

Павле: Огроман утицај на све језике. Али сад зависи од нас колико је лексикон српског отворен за стране речи, а колико задржава равнотежу.

Марина: Не верујем да је немачки, али има сигурно и тамо отпора. Сигурна сам да има.

Горан: Немци, не само лингвисти, имају отпор према таквом утицају амбиција.

Павле: Одговарам напамет, али претпостављам да је тако.

Марина: Француска такође има свој систем одбране.

Горан: У реду.

Марина: Само да питам Павла нешто овде. Како му звучи као лингвисти? И какав је значај тих неформалних група — „Наш језик“ и „Лепо је говорити српски“? И кратко о Гоксијевој емисији — неке групе су мање референтне, неке боље, неке скупље… мало је вероватно да велики број људи то може да прати.

Павле: Те групе су величине средњег града у Србији.

Марина: То се контролише — онолико колико се сматра важним за очување језика.

Горан: За очување језика, али и за сам језик.

Марина: Зато мислим да је згодно, јер то доста утиче на начин на који људи размишљају. Заправо, изненађена сам — мала дигресија — колико је људи заинтересовано за језик. А испоставило се да је то захваљујући једној друштвеној групи.

Павле: Постоји много језичких група — неке боље, неке лошије. Како се улази у њих зависи углавном од министра финансија.

Марина: А шта са самим концептом? Да ли је група отвореног или затвореног типа? Шта ја знам.

Горан: Не можеш бити ништа лоше — осим кад група не дели лош савет, иако не зна да је лош.

Павле: Ипак, деси се да ако је група идеолошки оријентисана, није добра. Страсни су у томе.

Марина: Али како се поштује нека једнакост и слобода демократског става? Онда то може бити добро. Људи ће дискутовати о језику. Није било форума на интернету. А увек ће бити неког ко не жели да се дође до погрешног закључка и да се језик уништи, иако не зна који му је сегмент.

Горан: Али ће то увек бити добро за језик.

Марина: Јер је почело из потребе и радозналости. Јер је забавно разгранати се. Језичка питања могу бити веома занимљива широј јавности.

Горан: И не знам — можда је испало да више појединаца жели да се удружи због језика, него што је друштво у целини заинтересовано за њега. Малопре рече — знамо који су то.

Марина: Не прича се довољно о тим групама на друштвеним мрежама — Фејсбуку и Твитеру.

Горан: Па није најбројније. Нема већих физичких група. А вентили и на каквој основи си то нашао — навикао си се пре 15 година. Неки су настајали кад сам и ја направила Фејсбук. Смејем се.

Марина: Имају понуду у лету шест.

Павле: Сад, наравно, зависи колико су чланови активни, колико их прати и тако даље.

Марина: Искрено, не знам каква је ситуација са другим социолошким и психолошким групама, али не верујем да имају толико посетилаца.

Горан: Постоје неке забавне групе.

Марина: Неки су забавни, рецимо, у друштвеним и хуманистичким наукама, па износе чињенице о језику.

Павле: Највећи број и термин подршке — бар на Фејсбуку као друштвеној мрежи.

Марина: Имају много тих група различитих група. Из других друштвених наука, постоји једна главна група, обично се формализује у вези са факултетским одсеком, и постоји као опозиција… као отпад, па да се каже ко је где супротстављен.

Горан: Али мислим да су језичке групе заиста нешто што треба проценити. И то је занимљиво — неко преноси живот као…

Марина: Коко има групу у којој је сада члан. И коначно — да ли има преклапања? Постоји један текст који је некад написао. Где је било управо о појави групе „Наш језик“. Те 2015.

Горан: Да, неко је замислио да ће, ако Балкан портал буде свечано отворен, нешто да се деси.

Марина: Ана Радмиловић је то описала док је била жива, или је неки од новинара направио тај пресек језичких група у то време?

Горан: У то време, занимљив текст се могао наћи преко интересовања — „Срби су наше злато“ и „Балканмагазин“. Не могу да се сетим да ли је Балкан био српски.

Марина: Ко користи…

Павле: Ако мислиш на ово — „лајковати“, „шеровати“…

Марина: По употреби и предностима. Нешто такво.

Горан: Што је преузето. Кажеш „инфлуенсер“ — не видим друго значење осим утицаја. Колико често користиш ту реч? И друго питање: ако говоримо о плану честоте… српски често има то.

Марина: Као страна земља. Инстаграм ми је био занимљив кад се та реч појавила. И баш у групи сам први пут видела да неко изненађено каже да су они „инстаграмери“.

Павле: То је фотогенично у смислу — бити, али и бити постављен на Инстаграм. Па не би било чудно да чујемо „инстаграмован“.

Марина: Најпознатији као Тома као Душан за фотографију.

Горан: Дакле, да би постао инфлуенсер на Инстаграму, треба ти инстаграм мишљење, овако нешто.

Павле: Да, схватио сам профил.

Марина: Реци ми, ја сам све то.

Горан: Срећом, још увек имамо Русију. И мислим да ћемо вас позвати да учествујете у наредним разговорима како би свака следећа дискусија била још динамичнија.

Марина: Плурализам мишљења, као и вишезначност речи, по мени је основ богатијег друштва.

Павле: „Наш језик“ је клан.