Алфа генерација долази: Да ли ће вашу компанију водити АИ, а запослени радити 3 дана недељно?

Да ли сте знали да у Великој Британији људи раде 4 дана седмично? 

Можда сте примијетили да машине узимају све већи примат над људском руком? 

Свједоци смо уласка у нову технолошку еру. Начин живота, размишљања и пословања је почео да се мијења, а оно што нас све више забрињава је питање:

Да ли смо спремни за другачију реалност?

Ново доба долази уз нове генерације, зато се нараштај Алфа генерације спрема да одговори на постављена питања.

Јесу ли дорасли изазову?

That is the question.

Ко је генерација Алфа?

Алфа генерација обухвата све који су рођени у периоду од 2010. до 2024. године. Оно што ову генерацију издваја од претходних је рађање и одрастање у потпуно дигитализованом свијету. У ствари, појаву Алфа генерације прати лансирање првог iPad-a из компаније Apple. 

Феномен генерације Алфа је најбоље описао и објаснио сам творац њеног имена – Марк МекКриндл, који је оснивач аустралијске компаније McCrindle Research. 

Он је објаснио како је до самог назива дошло: 

У складу с научном номенклатуром коришћења грчког писма умјесто латиничног, није имало смисла враћати се на слово А. На крају крајева, они су прва генерација која је у потпуности рођена у 21. вијеку и стога су почетак нечег новог, а не повратак на старо. 

Због тога Алфа генерација има низ специфичности које се досад нису појављивале у претходним генерацијама. Једна од њихових главних особина је то да су повезани и ,,умрежени”. Увијек су онлајн и брзо дјелују. Оно по чему их можемо препознати су:

1. хиперповезаност - стално су повезани. Увијек су у контакту с вршњацима преко друштвених мрежа.
2. технолошки писмени - лако савладавају нове технологије које им помажу да уче и открију свијет.
3. независни - независни су у доношењу одлука и очекују да се њихове потребе и ставови узму у обзир.
4. визуелни типови - видео је њихово главно средство информисања и учења. Видео-игрице су постале нов начин учења и доживљаја стварности. Оне им омогућавају лак прелазак с једног задатка на други и брзину рјешавања проблема. 

Алфа дјеца одрастају са паметним уређајима и све мањом границом између дигиталног и стварног. Колико год предности имала дигитализација, она доноси и одређене посљедице које се раније нису јављале код дјеце. То су проблеми с концентрацијом, мањком времена за дружење у стварном свијету и мањим развојем креативности и маште. 

Технолошке промјене дрмају темеље традиционалног одгоја дјеце, па научници упозоравају на све више анксиозности и депресије у дјечијем узрасту, а поготово у пубертетском добу.

Утицај АИ и аутоматизације

Пошто вјештачка интелигенција преузима примат у свакодневним активностима, природно се смањује потреба за људством у неким пословима. Већина радних мјеста је већ аутоматизована. Довољно је поћи у продавницу и видјети самоуслужне касе, платити паркинг или попити кафу с апарата. 

Аутоматизација преплављује тржиште и зато се питамо: 

Како ће изгледати послови и радна мјеста за Алфа генерацију?

Послови које ће преузети вјештачка интелигенција биће они који су предвидиви и рутински по природи, као и све активности које укључују прикупљање и обраду података. Можемо рачунати на нестанак професија као што су поштарски и банкарски службеници, благајници, контролори, асистенти итд. 

Наравно, ово не значи да су људи непотребни. АИ ће преузети неке послове, али се од нас очекује да постанемо бољи у ономе што нас чини људима. Емпатија, креативност, хумор и интуиција су и даље незамјенљиви и потребни у послу. 

Дакле, вјештачка интелигенција ће постати најбоља секретарица на свијету, али неће достићи људску аутентичност и емоције. Зато ће послови Алфа генерације бити усмјерени на искуство, вјештине, критичко размишљање и тимски рад.

Такође, све мање људи ће имати један извор прихода. На тржишту рада налазиће се више хонорарних послова и малих бизниса. Све ово показује да ће Алфа генерацију чекати један сасвим нов пословни изазов, потпуно другачији од онога на шта смо навикли.

Скраћена радна недјеља

У медијима се све више прича о скраћивању радне недјеље са пет радних дана на четири радна дана. Разлог због којег компаније експериментишу с овом одлуком је већа присутност вјештачке интелигенције у фирмама. 

Као што смо већ рекли, АИ преузима послове који су понављајући, досадни или временски захтијевни. Могућност обраде и анализе података, корисничке подршке и других послова које ће обављати АИ, оставља људима више простора за обављање посла са мање сати рада. 

Неколико земаља је одлучило да се упусти у ову идеју и смањи радну недјељу на 35 или 36 сати рада.

Једна од првих земаља која је пробала да смањи радну недјељу је Исланд, што се показало као добро рјешење за баланс између приватног и пословног живота. 

Њемачка већ има у просјеку 34,2 радна сата у недјељи. 

Међутим, смањење броја сати је у случају Њемачке повезано са мањком квалификоване радне снаге. Но и поред тога, 71 одсто Њемаца би вољело да ради дан мање, како се наводи у анкети Forse.

Португал и Велика Британија су одлучили да прате модел 100:80:100 (100 одсто плате, 80 одсто времена и 100 одсто продуктивности). 

Они су након шестомјесечних проби одлучили да усвоје овај модел и да задрже радну недјељу од четири дана.  

Сличан  модел би требао да почне у САД и Ирској. 

Нису сви били задовољни скраћеном радном недјељом. 

У Шведској је приједлог да се ради 6 сати дневно са пуном платом, али се није свима свидјело да губе новац током пробног периода. Зато су неке компаније прешле на скраћено радно вријеме, а неке се јо у вијек држе старог програма.

Једна од предности скраћеног радног времена је већа продуктивност.

Како АИ преузима рутину, људски рад ће се више фокусирати на креативност, међуљудску комуникацију и размишљање – што неће захтијевати сједјење у канцеларији по 8 сати дневно. 

Послови будућности ће бити пројектно орјентисани, а не временски ограничени.

Нове вјештине

Пошто се структура послова мијења, морамо се и ми мијењати с њом. У надолазећем добу аутоматизације неке вјештине ће постати кључне за прилагођавање новим изазовима у послу и стварности. Навешћемо неке од тих вјештина: 

• дигитална писменост и технолошка адаптација - рад са АИ алатима, основе кодирања и разумијевања алгоритама ће постати неопходне за било који посао.
• креативност и рјешавање проблема - машине још увијек нису развиле толику дозу креативности као што је она код људи. Зато су креативност и способност да се проблеми сагледају из више углова једне од траженијих особина.
• међуљудске и емоционалне вјештине - у њих спадају такозване soft skills, као што су: емпатија, преговарање, рад у тиму и лидерство. Ове вјештине ће постати веома важне јер машине не могу водити људе, мотивисати их и градити међусобно повјерење. 
• учење и флексибилност - техника ће и даље напредовати, па је константно учење и усавршавање неопходно у било којој области. Прилагођавање новим условима рада и праћење трендова ће постати must have за запослене у многим компанијама.  

Аутоматизација не значи крај рада, већ трансформацију рада. Највећу предност имаће они који се могу брзо прилагодити и учити нове вјештине, како техничке, тако и међуљудске.

Закључак

Дигиталне промјене донијеле су бројне предности: лакши приступ информацијама, другачије начине образовања, бољу повезаност и открили сасвим нове могућности. Ипак, те промјене доносе и изазове као што су - прекомјерна изложеност екранима, проблеми с пажњом, дигитална зависност и ризици по ментално здравље.

Алфа генерација пуно обећава и има потенцијал да постане технолошки најпоткованија и најповезанија генерација до сада - али само ако дигитални напредак буде праћен мудрим усмјеравањем и подршком.

Да ли је Алфа генерација дорасла овом изазову? Свијет се поново мијења из коријена, а ове генерације ће нам показати како се снаћи у новим изазовима које нам доноси вјештачка интелигенција.